Поп Ђоко Цмиљанић и Реџа буљугбаша 0001    Коња кује Реџо буљугбаша, 0002    Коња кује у граду Сјеници, 0003    Коња кује, коњ му поскакује. 0004    Ал’ бесједи Реџо буљугбаша: 0005    „Дура, доро,појели те вуци, 0006    Не кујем те да те препродајем, 0007    Нит’ те кујем брату у сватове 0008    Нит’ те кујем за цареву војску, 0009    Веће, море, хоћу да путујем, 0010    Да путујем шеру Митровици, 0011    Да ухватим попа Цмиљанића, 0012    Да доведем ка граду Сјеници, 0013    Да објесим граду на капији — 0014    Нека виде аге Сјеничани, 0015    Нека виде шта сам учинио!” 0016    Кад је чуо попе Цмиљанићу, 0017    Кад је чуо шта му Турчин прети, 0018    Он оако Реџи поручио: 0019    „Чујеш, море, Реџо буљугбаша, 0020    Ја сам готов да мегдан д’јелимо, 0021    Да д’јелимо мегдан на видику — 0022    Нека види и старо и младо 0023    Какова се два јунака бију! 0024    Само велим и Богом те кунем, 0025    Које, држим, да је свима творац, 0026    Да не будне какве пријеваре; 0027    А ја ти се Богом живим кунем 0028    И законом српским и причешћем 0029    Да у боју криво чинит’ нећу; 0030    А ти, Реџо, мени се закуни 0031    По закону турског алкорана, 0032    Ја ћу твојој вјероват’ заклетви, 0033    Па ондака, Реџо буљугбаша, 0034    Ђе гођ хоћеш мегдан да д’јелимо, 0035    Да нам жао на срцу не буде — 0036    Нек’ се прича па и припов’једа, 0037    Како попе с Турком бој под’јели!”